Слобода Суверенитет Мир

ама-ги кору-Е Кининиген

Неотуђива
јел тако

о којима се не може преговарати.

Неотуђива права

и којима Манифест вере рачуна

Неотуђива права сваког живог, духовно моралног, разумног бића записали су и дефинисали оснивачи Удружења повереника Ама-ги кору-Е Кининиген. Ово се догодило у складу са божанским смерницама и смерницама Највишег Извора Свега Бића за сва бића и највишим моралним и карактерним вредностима и принципима у чистоти и љубави.
 
 

Неотуђива права су права дата сваком духовно моралном и живом разумном бићу као основи и основи највишег извора сваког бића, која се никоме и ничему, ни у једном тренутку и ни на једном месту, осим највишем извору свега, не одузимају. само по себи, ограничено или изрезано.

Ова права су нешто истинито и изведено из природе стварности, истине, а није створено од стране човека. Ова права су универзална, обавезујућа, основна и непроменљива.

О њима се не може преговарати, мењати, смањивати, уклањати, укључивати или ограничавати, делити, продати, доделити, одбацити или поклонити. Они не могу бити подређени ниједној заједници, групном, колективном или општем добру.
Ова неотуђива права, која су дата као основа живим, духовно моралним, разумним бићима, важе увек, свуда, у свако време и на сваком нивоу бића, заувек.

Су.

Ова неотуђива права увек важе осим ако нису неотуђива
Кршење права другог живог, духовно моралног, разумног бића.

1) Право на физички интегритет
Интегритет тела било које врсте, без икаквог мешања овде, што укључује и слободно, неограничено дисање и одбијање било каквог мешања овде и потпуну и неограничену контролу, власништво и самоопредељење над својим телом и његовим имиџом и компонентама на свим нивоима . Потпуно и непреговорно право власништва и контроле над нечијом генетиком у свим облицима ДНК/ДНС и енергетског потписа.

2) Право на слободу
Право на интелектуалну, интелектуалну, интелектуалну и духовну слободу. Право на пуну сувереност. Слобода веровања, слобода мисли, слободна воља, слободно мишљење и слободно изражавање ових, право на приватност у свим облицима. Право и власништво над свим подацима и информацијама које се тичу живог, духовног, моралног, разумног бића. Информационо самоопредељење, слобода истине и знања, право на слободан развој, право на даљи интелектуални и духовни развој. Слобода путовања и слобода избора где ће остати и настанити се. Да се бави послом/професијом/активношћу и за то добије правичну надокнаду.

Право на слободно склапање уговора или не. Слобода од манипулације и утицаја. Слобода и право да се не подлеже принуди, притисцима, уценама, претњама, дискриминацији, неповољном положају или нападима било које врсте. Слобода од експлоатације, експлоатације, искоришћавања, пљачке, преваре, менталног или физичког насиља или од колективног притиска.
Неограничено право на имовину и поседовање добара, вредности и творевина било које врсте створене физичком и менталном снагом и моћи располагања њима и неповредивости. Слобода састајања, окупљања са истомишљеницима и право на неограничено кретање.

3) Право на безбедност
Право на склониште/дом, сигурност, заштиту, мир, љубав, радост, хармонију, част, достојанство, суверенитет. Потпуно су забрањени директна или индиректна принуда на присилно или присилно ропство, ропство или ропство, насртаји на материјално тело и привржена тела, душу или дух. Неповредивост пребивалишта у које се настанило живо, духовно морално разумно биће. Сигурност материнства и очинства и потомства, у било ком облику без повреде и слободне моћи мајке и оца да доносе одлуке о потомству.

4) Право на здравље
Право на апсолутна духовна, ментална и физичка тела (као и сва тела везана за материјално тело на различитим нивоима). Право на природу, воду, храну и ваздух, у квалитету који је предвидео Највиши Извор Свега Бића, без манипулисања енергијом око себе на штету земље и бића која на њој живе. Слобода о којој се не може преговарати о самоопредељењу у вези са супстанцама и компонентама које се везују и уносе у тело.

5) Право на правду, достојанство и слободу развоја
Свако има право да буде саслушан и саслушан, право на слободу од предрасуда, право на једнак третман – нико мени није подређен и ја нисам никоме подређен. Ниједно духовно морално разумно биће не може бити присиљено да делује против своје савести, па стога ниједно биће не може бити кажњено зато што следи своју савест и вредности.
Право на давање сопственог имена, на изражавање своје слободне воље и на живот своје индивидуалности. Право на откривање свих чињеница и докумената у споровима пред судом и право на непристрасног и непристрасног судију. Право на чисту, непатворену и неизманипулисану и потпуну истину и знање. Право, у заједници са слободним суверенима, да формирају слободан и независан суд, подложан највишим моралним вредностима и принципима.

Ниједан део Неотуђивих права не може се тумачити на штету, нити користити против живих, духовно моралних, разумних бића, нити користити за укидање, умањивање или елиминисање права и слобода прокламованих и утврђених у Неотуђивим правима.

 

Еверластинг!

Свако непоштовање и умањивање ових неотуђивих права, која су заслужна за свако духовно морално разумно биће познато као човек, значи кршење светих космичких закона из највишег извора сваког бића. Зато што је то дала сваком делу себе што ми јесмо и никоме осим њој, припада њој и вредностима које иду уз то и креацијама било које врсте које из тога произилазе.

Неотуђива права
дефинисано кининигеном
pfeil

Немачки

Неотуђива права
Кининиген

pfeil

енглески језик

Неотуђива права
Кининиген

МД5:

48е48фе49е170д26168фбее07фб4ф3д9

МД5:

71а475ацц586еца66ц6д527а61533ед0

Неотуђива права

Цитат из википедиа:

Неотуђивост

Људска права се не могу никоме одузети и не могу се одрећи или одустати по вољи. Ово такође важи ако се покуша да се оправда ограничење људских права „још већим добром“ (било које врсте); на пример у смислу „општег добра“ или једноставно зато што је већина становништва тако одлучила. Они су дакле у супротности са колективизмом. Пошто су људска права индивидуална (високо лична) права, она не могу бити подређена ниједном колективу и стога избегавају државни суверенитет. Стога би употреба тортуре остала противзаконита чак и ако је заснована на формално законитом закону или чак на референдуму.

Овај концепт је имплементиран у Немачкој уз клаузулу о вечности у Основном закону. То се посебно односило на званичну историографију националсоцијализма, у којој се наводи да су појединачна кршења људских права оправдана служењем „вишој сврси” у смислу „националне заједнице” и демократски легитимисана. Овај колективистички став је такође сажет формулом „Ти си ништа, твој народ је све!“ Таква семантика се може наћи и у већини других тоталитарних диктатура.

Недељив

Поред принципа универзалности људских права, поставља се и тврдња о њиховој недељивости. Људска права се стога морају увек остваривати у целини. Спровођење грађанских слобода није могуће ако се истовремено не остварује право на храну, на пример. Насупрот томе, кршење економских или културних права, као што су присилно расељавање, забрана језика или ускраћивање средстава за живот, обично је праћено и кршењем грађанских и политичких права.

Извори

Међународно меродаван извор за постојање и садржај људских права је Међународна повеља о људским правима Уједињених нација.[13] Поред Универзална декларација о људским правима од 1948. године, што је, међутим, само декларација коју је усвојила Генерална скупштина УН и која није директно обавезујућа за државе чланице, кључни инструменти људских права у оквиру овог корпуса су:

  1. тхе Међународни пакт о грађанским и политичким правима добро као
  2. тхе Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима.

Оба пакта усвојила је Генерална скупштина УН 1966. године, а ступила су на снагу десет година касније након што их је ратификовао потребан број држава чланица. Они су обавезујући закон за све државе чланице које су их ратификовале (види такође Секција Уједињених нација ниже).

Поред тога, постоји низ конвенција које детаљно регулишу заштиту индивидуалних људских права, нпр

  1. тхе Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида
  2. тхе Женевска конвенција о избеглицама
  3. тхе Међународна конвенција о елиминацији свих облика расне дискриминације
  4. тхе Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације жена
  5. тхе Конвенција УН против тортуре
  6. УНКонвенција о правима детета
  7. тхе Међународна конвенција за заштиту права свих радника миграната и чланова њихових породица
  8. тхе Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом
  9. Опциони протокол о праву на индивидуалну жалбу Грађанском пакту УН
  10. Опциони протокол о укидању смртне казне уз Грађанску конвенцију УН
  11. тхе Опциони протокол о праву на појединачне жалбе уз Социјални пакт УН

Поред тога, постоје регионални споразуми о људским правима на различитим континентима. У Европи је ово Европска конвенција о људским правима (ЕЦХР) или Конвенција за заштиту људских права и основних слобода. Садржи каталог основних права и људских права. Конвенција је преговарана у оквиру Савета Европе, потписана је у Риму 4. новембра 1950. године, а ступила је на снагу 3. јула 1953. године. Такође Африка (Банжулска повеља) и амерички двоструки континент (Међуамеричка конвенција о људским правима) сваки има своје регионалне споразуме о људским правима.

ИМГ_8649-2-мин

30 почињених чланака на

Амнести Интернатионал

Неотуђива права људи

Члан 1 (Слобода, једнакост, солидарност)

Све Људи рађају се слободни и једнаки у достојанству и правима. Они су обдарени разумом и савешћу и треба да се сусрећу једни са другима у духу солидарности.

Члан 2 (Забрана дискриминације)

Свака особа има право на права и слободе прокламоване у овој декларацији без икакве разлике, на пример на основу расних атрибуција, боје коже, пола, језика, вере, политичког или другог мишљења, националног или друштвеног порекла, богатства, рођења или другог статуса.

Штавише, неће се правити никаква разлика на основу политичког, правног или међународног статуса земље или територије којој неко лице припада, било да је независно, старатељско, несамоуправно или на други начин ограничено у суверенитету.

Члан 3 (Право на живот и слободу)

Свако има право на живот, слободу и сигурност особа.

Члан 4 (Забрана ропства и трговине робљем)

Нико се не сме држати у ропству или кметству; Ропство и трговина робљем забрањени су у свим облицима.

Члан 5 (Забрана мучења)

Нико не смије бити подвргнут мучењу или окрутном, нечовјечном или понижавајућем поступању или кажњавању.

Члан 6. (Признавање правног лица)

Свако лице има право да му се свуда призна пословна способност.

Члан 7 (Једнакост пред законом)

Сви људи су једнаки пред законом и имају право на једнаку заштиту закона без разлике. Свако има право на једнаку заштиту од сваке дискриминације којом се крши ова Декларација и од сваког подстицања на такву дискриминацију.

Члан 8 (Право на правну заштиту)

Свако има право на делотворан правни лек пред надлежним домаћим судовима против аката којима се крше основна права на која му по Уставу или закону припадају.

Члан 9 (Заштита од хапшења и протеривања)

Нико не може бити произвољно ухапшен, притворен или протјеран из земље.

Члан 10 (Право на правично суђење)

Свако лице има право, у пуној једнакости, на правично и јавно суђење пред независним и непристрасним судом у одлучивању о својим правима и обавезама иу случају кривичне оптужбе против њега.

Члан 11 (Презумпција невиности)
  1. Свако лице оптужено за кривично дело има право да се сматра невиним осим ако му се не докаже кривица у складу са законом на јавном претресу у коме има све гаранције неопходне за одбрану.
  2. Ниједна особа неће бити осуђена за било које дело или пропуст који, у време када је почињен, није био кажњив према домаћем или међународном праву. Исто тако, не може се изрећи строжа казна од оне запрећене у време извршења кривичног дела.
Члан 12 (Сфера личне слободе)

Нико не може бити подвргнут произвољном мешању у свој приватни живот, сопствену породицу, свој дом и сопствену преписку, или нарушавању сопствене части и угледа. Свако лице има право на правну заштиту од таквих интервенција или оштећења.

Члан 13 (Слобода кретања и емиграције)
  1. Свако има право да се слободно креће унутар државе и да слободно бира где ће боравити.
  2. Свако има право да напусти било коју земљу, укључујући и своју, и да се врати у своју земљу.
Члан 14 (право на азил)
  1. Свака особа има право да тражи и ужива азил од прогона у другим земљама.
  2. Ово право се не може остварити у случају кривичног гоњења који је заправо резултат злочина неполитичке природе или дела супротних циљевима и принципима Уједињених нација.
Члан 15 (Право на држављанство)
  1. Свако има право на држављанство.
  2. Нико не може бити произвољно лишен сопственог држављанства нити му се ускрати право да промени држављанство.
Члан 16 (Брак, породица)
  1. Људи у годинама за брак имају право да ступе у брак и заснују породицу без ограничења због расистичких атрибуција, националности или вере. Имате једнака права када ступате у брак, током брака и када је раскинут.
  2. Брак се може закључити само уз слободну и неограничену сагласност будућих супружника.
  3. Породица је природна основна јединица друштва и има право на заштиту друштва и државе.
Члан 17 (Право на имовину)
  1. Свако лице има право да поседује имовину и сам и у заједници са другима.
  2. Нико не може бити самовољно лишен своје имовине.
Члан 18 (Слобода мисли, савести и вероисповести)

Свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести; Ово право укључује слободу промене вере или уверења, као и слободу испољавања сопствене вере или уверења сам или у заједници са другима, јавно или приватно, кроз подучавање, праксу, богослужење и богослужење.

Члан 19 (Слобода изражавања и информисања)

Свако има право на слободу мишљења и изражавања; Ово право укључује слободу несметаног задржавања мишљења и тражења, примања и ширења информација и идеја путем било којег медија и без обзира на границе.

Члан 20 (Слобода окупљања и удруживања)
  1. Сви људи имају право на мирно окупљање и удруживање.
  2. Нико не треба да буде присиљен да припада удружењу.
Члан 21 (Опште и једнако бирачко право)
  1. Свако има право да учествује у обликовању јавних послова своје земље, директно или преко слободно изабраних представника.
  2. Свако има право на једнак приступ јавној функцији у својој земљи.
  3. Воља народа чини основу за ауторитет јавне власти; Ова воља мора бити изражена редовним, непатвореним, општим и једнаким изборима са тајним гласањем или еквивалентним слободним изборним процесом.
Члан 22 (Право на социјално осигурање)

Свака особа, као члан друштва, има право на социјалну сигурност и право да ужива, кроз националне мере и међународну сарадњу и узимајући у обзир организацију и ресурсе сваке државе, економска, социјална и културна права неопходна за његову или битно је њено достојанство и слободан развој сопствене личности.

Члан 23 (Право на рад, једнака плата)
  1. Свако има право на рад, на слободан избор каријере, на фер и задовољавајуће услове рада и на заштиту од незапослености.
  2. Свака особа, без разлике, има право на једнаку плату за једнак рад.
  3. Свако лице које ради има право на правичну и задовољавајућу накнаду која њему и његовој породици обезбеђује егзистенцију у складу са људским достојанством, допуњену, по потреби, другим мерама социјалне заштите.
  4. Свако има право да формира синдикат и да се учлани у синдикат ради заштите сопствених интереса.
Члан 24. (Право на рекреацију и слободно време)

Свако има право на одмор и разоноду, а посебно на разумна ограничења радног времена и редовног плаћеног одмора.

Члан 25 (Право на социјалну помоћ)
  1. Свако има право на животни стандард који одговара здрављу и добробити себе и његове породице, укључујући храну, одећу, становање, медицинску негу и неопходне социјалне услуге, као и право на сигурност у случају незапослености, болест, инвалидитет или удовство, старост или други губитак средстава за издржавање услед околности не својом кривицом.
  2. Мајке и деца имају право на посебну негу и подршку. Сва деца, законита и ванбрачна, уживају исту социјалну заштиту.
Члан 26 (Право на образовање)
  1. Свако има право на образовање. Образовање је бесплатно, бар основно и основно образовање. Основно образовање је обавезно. Техничко и стручно образовање мора бити широко доступно, а високошколско образовање мора бити отворено за све подједнако према њиховим способностима.
  2. Образовање мора бити усмерено ка пуном развоју људске личности и јачању поштовања људских права и основних слобода. Мора допринети разумевању, толеранцији и пријатељству између свих народа и свих група, без обзира на порекло и веру, и промовисати рад Уједињених нација на одржавању мира.
  3. Родитељи имају примарно право да изаберу врсту образовања које њихова деца треба да добију.
Члан 27 (Слобода културног живота)
  1. Сваки човек има право да слободно учествује у културном животу заједнице, да ужива у уметности и да учествује у научном напретку и његовим достигнућима.
  2. Сви људи имају право на заштиту интелектуалних и материјалних интереса који им припадају као ауторима научних, књижевних или уметничких дела.
Члан 28 (Друштвени и међународни поредак)

Свака особа има право на друштвени и међународни поредак у коме се права и слободе прокламоване у овој Декларацији могу у потпуности остварити.

Члан 29 (Основне дужности)
  1. Сваки човек има дужности према заједници, у којој је могућ само слободан и пун развој сопствене личности.
  2. Свако лице подлеже, у остваривању сопствених права и слобода, само оним ограничењима која закон намеће искључиво у циљу обезбеђивања признавања и поштовања права и слобода других и праведних захтева морала, јавног поретка и опште благостање да буде довољно у демократском друштву.
  3. Ова права и слободе се ни у ком случају не могу користити у супротности са циљевима и принципима Уједињених нација.
Члан 30 (Правило тумачења)

Ништа у овој Декларацији неће се тумачити као давање било којој држави, групи или појединцу било какво право да се ангажује у било којој активности или акту који има за циљ да елиминише права и слободе прокламоване у овој Декларацији.

 
 

Свако ко више воли сигурност него слободу
с правом је роб.

Аристотел

sr_RSSerbian