Цитат на Википедији о вери:

Тхе Верска слобода је основни и Људско право, који сваком човеку омогућава да слободно и јавно практикује своја лична индивидуална уверења у облику религије или погледа на свет. У Немачкој ово право почиње са верском зрелошћу. Ово укључује, поред припадности једном религиозни или Светоназорска заједница такође и култно деловање према свом нормативном учењу као и његово активно ширење. Конкретно, то такође укључује право да се не припада религији, да се не верује у Бога (атеизам) или да се верске претпоставке процењују као суштински неодлучне (агностицизам). Право деце која нису пунолетна је садржана у члану 14. став 3. Конвенције УН о правима детета. Као и свако друго основно право, верска слобода може бити у колизији са другим основним правима.

Слобода вероисповести је класичан део гаранција људских права у Србији међународно право. То је у члану 18 Универзална декларација о људским правима тхе У.Н. снимљено:

Свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести; Ово право укључује слободу промене вере или уверења и слободу испољавања своје вере или уверења, сам или у заједници са другима, јавно или приватно, кроз учење, праксу, богослужење и обављање обреда или испољавања вере.

Слобода вероисповести је такође укључена у члан 18 Међународни пакт о грађанским и политичким правима (Грађански пакт УН). 

Позитивна верска слобода је слобода личности, једно верска заједница са манифестом вере или да му се придруже и да учествују у ритуалним радњама, прославама или другим верским обичајима. Ово такође укључује слободу залагања за своја лична верска/идеолошка уверења.

Негативна верска слобода (Слобода вероисповести) је слобода човека да не припада ниједној верској заједници или да не припада одређеној верској заједници са манифестом вере или да може да је напусти, а такође да не буде принуђен или принуђен да учествује у култним активностима, прославама или другим верским праксама постају.